Flaše se stavljaju u horizontalni položaj na specijalne police, tako da vazdušni prostor dođe na sredinu flaše da bi čep bio uvek vlažan. Vrenje počinje posle par dana i odvija se veoma sporo, može da traje i pet-šest meseci.
Kad se vino izbistri izdvoji se od taloga i prelije u čiste flaše, ali se pri tome ne sme izgubiti veća količina ugljen-dioksida. Pri ulivanju bistrog šampaniziranog vina u boce dodaje se ekspedicioni liker koji predstavlja dobro staro vino u kome je rastvoreno 700 gr/litar šećera uz dodatak dva do šest odsto vinjaka. Prema dodatoj količini šećera, šampanjac može biti suv (1-2 odsto šećera), polusladak (5-10) i sladak (10-15 odsto šećera).
Kvalitet penušavih vina znatno zavisi od količine i oblika ugljen-dioksida u njima. Penušava vina u obliku šampanjca moraju imati pritisak ugljen dioksida na 20 stepeni od najmanje četiri atmosfere, dok se vina koja na istoj temperaturi imaju samo dve atmosfere mogu smatrati polupenušavim.
U penušavim vinima ugljen dioksid se nalazi u tri oblika: slobodni, rastvoreni i vezani. Količinu vezanog i rastvorenog dioksida povećava naknadno vrenje, a zatim i čuvanje penušavog vina na nižoj temperaturi. Zato se penušava vina redovno hlade pre upotrebe.
Gazirana vina se proizvode na sledeći način. Posle pripreme osnovnog vina, fizičke i biološke stabilizacije, vino se rashladi do 0 stepeni, pa se zasićuje sa ugljen dioksidom. Pre isporuke treba da odleže 3-6 nedelja radi bolje apsorpcije dioksida. Količina ukupnog ugljenog-dioksida je znatno manja nego u prirodno penušavih vina, pa se pritisak kreće od jedne do dve atmosfere. Gazirana vina su prijatna za piće i deluju osvežavajuće sve dok iz njih ne izađe ugljen-dioksid. Da bi duže zadržala svežinu serviraju se rashlađena.
Izvor: novosti.rs
Nema komentara:
Objavi komentar